Годинама смо слушали да младе генерације губе интересовање за традицију, веру, породицу и обичаје. Говорило се да долази време у којем ће све што је наслеђено од претходних генерација бити потиснуто нечим новим, модернијим и, наводно, напреднијим.
Од Шешељевог случаја и пресуда српским функционерима до данашње пресуде лидерима ОВК – шта показује поређење хашких предмета?
Постоје политичке поруке које привуку пажњу зато што их изговори неко познат. А постоје и оне које добијају тежину због тога ко их изговара и из каквог искуства долазе.
О невладиним организацијама у Србији најчешће се говори кроз две крајности.
Једни у њима виде важан део демократског друштва који контролише власт, указује на проблеме и штити права грађана. Други их доживљавају као продужену руку страних интереса.
У Београду је у суботу, 5. септембра, одржан још један Прајд. Под слоганом „Има места за све нас“, учесници су се окупили у парку Мањеж, а потом прошли централним улицама Београда, поред Владе Србије, Председништва и Народне скупштине.
Светосавље је један од најважнијих појмова српске духовне и културне историје, али истовремено и појам који се често користи без јасног објашњења.
Док се Србији ових дана поново држе лекције о прошлости, рату и начину на који српски народ треба да памти своје мртве, у Хрватској и даље опстају појаве које су директно усмерене против Срба — од усташке симболике и парола до притисака на српску мањину.
Просто је невероватно да макар Удружење новинара Србије није осудило одлуку Јутјуба да брутално цензурише и забрани канал славном светском режисеру Емиру Кустурици.
Већ сам писао о хиперболизацији српских злочина у овдашњем инверзном национализму. Као посебан облик тог малигног надувавања, јавља се њихова холокаустизација. Тако се злочини над Бошњацима изједначавају с Холокаустом, Сребреница с Аушвицом, Срби с нацистима, а Србија, поготово она деведесетих, с Хитлеровом Немачком.
