Соколска друштва нису била само спорт: кроз гимнастику, просвету и културу васпитавала су снажне и национално свесне генерације.
Када се данас помене соколство, најчешће се помисли на гимнастику, свечане униформе и велике слетове. Ипак, соколска друштва су имала много ширу замисао: да млад човек буде физички спреман, образован, дисциплинован и свестан сопственог културног и националног наслеђа.
Почетак те приче у Србији везан је за Стевана Тодоровића, сликара који је 1857. године у Београду основао Прво српско друштво за гимнастику и борење. У његовој школи није се учило само телесно вежбање. Млади су се бавили певањем, свирањем, мачевањем, позориштем и другим активностима, па је још тада постављена идеја која ће касније постати важна за соколски покрет: развој тела треба да прати развој духа и знања.
Друштво Стевана Тодоровића није дуго опстало, али идеја није нестала. У Прагу је 1862. године настао соколски покрет, који је убрзо утицао и на српску омладину. У Новом Саду је 1872. основано друштво за физичко вежбање, које је 1874. добило име Соко. Међу људима који су били повезани са овим друштвима налазили су се и истакнути српски интелектуалци, међу њима Лаза Костић.
Нови замах дошао је у Београду. Београдско друштво за гимнастику и борење, основано 1882. године на иницијативу др Владана Ђорђевића, постепено је ширило своју делатност и подстицало оснивање сличних друштава. Када је 1891. прихватило соколску идеју, соколство је добило снажније упориште у Србији. Истовремено су се развијала и витешка друштва „Душан Силни“, па је крај 19. и почетак 20. века донео све организованији развој телесног васпитања.
Али соколска друштва нису била само спорт. Гимнастика је била средство за развијање снаге, дисциплине и издржљивости, док су просветни и културни програми имали задатак да младе упознају са историјом, културом и наслеђем сопственог народа. Организована су предавања, културне приредбе и различите активности за младе, а посебна пажња посвећивана је селима.
Тако је телесно васпитање постајало део ширег васпитања. Идеал није био само добар гимнастичар, већ здрав, образован, дисциплинован и национално свестан човек који познаје своје наслеђе и осећа одговорност према заједници.
Соколски покрет се временом ширио далеко изван Србије. Друштва су оснивана у Војводини, Босни и Херцеговини, Хрватској, Приморју и другим крајевима, а соколске организације постојале су и међу Србима у Америци. Велики слетови, предавања, културне приредбе и заједничке вежбе постали су део јавног живота, док су соколске организације настојале да повежу различите генерације и средине.
Почетком 20. века све више се радило и на повезивању соколских и витешких друштава. Савез витешких друштава „Душан Силни“ и Савез српских соколова ујединили су се 1909. године у Београду, а 1911. године соколске жупе и друштва ушли су у Савез српског соколства у Београду. После Првог светског рата, на Видовданском сабору 1919. године у Новом Саду, основан је Соко С.Х.С.
Тако је идеја која је у почетку изгледала као покушај да се младима понуди организовано физичко вежбање прерасла у широк друштвени покрет. Соколи нису правили само гимнастичаре — покушавали су да васпитају генерацију. За њих су физичка снага, образовање, дисциплина, култура и свест о националном наслеђу били делови исте целине.
Можда је управо у томе и трајна вредност соколске идеје. Времена су се променила, као и начин живота, али потреба да млади развијају тело, знање, карактер и однос према сопственом наслеђу није нестала. Идеја да спорт може да буде повезан са образовањем, културом и заједништвом и данас је разумљива.
Соколи су веровали да снажно тело има смисла ако га прате знање, карактер и свест о сопственом наслеђу. Зато њихова прича није само сведочанство једног времена, већ подсећање на једну ванвременску идеју: младе не треба припремати само за живот, већ их треба васпитавати да у њему буду здрави, образовани, одговорни и свесни заједнице којој припадају.
Можда је зато соколска идеја, настала пре више од века и по, и данас вредна да се о њој поново разговара.
Текст, припрема и обрада: Редакција Plus381.rs
Извори:
- Народна библиотека Србије — Тематска збирка „Соколски покрет“ — одличан извор за настанак соколства, његово ширење, идеје покрета и слетове. Digitalna Biblioteka
- Музеј Југославије — „Ко је Соко, тај је Југословен“ — обрађује историју соколског покрета, телесно и морално васпитање и његову улогу у културно-просветном раду. Muzej Jugoslavije
- Соколски савез Србије — 140 година од оснивања соколског покрета у Србији — користан извор за развој соколства у Србији, Стевана Тодоровића, прва београдска друштва и ширење покрета. Sokolský savez Srbije
- Српска енциклопедија — „Соко Краљевине Југославије“ — за организацију Сокола, систем друштава и жупа и циљеве телесног и моралног васпитања.
