Српска културна баштина током Другог светског рата није само уништавана — део архивске и библиотечке грађе био је заплењен и однет из Србије. Шта је враћено, а шта је нестало?
Када се говори о страдању српске писане баштине у Другом светском рату, најчешће се помиње Народна библиотека Србије и њено уништење у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године. Међутим, поред грађе која је уништена, постојала је и она која је током окупације заплењена, однета из Србије и транспортована у Немачку и Аустрију.
Судбина тог дела грађе ни данас није у потпуности расветљена.
Архивска грађа однета у Беч
Један од најзначајнијих трагова води у Беч. Истраживач Војислав М. Јовановић Марамбо после рата је трагао за српском архивском грађом која је током окупације однета у Аустрију, користећи и немачку и аустријску документацију.
Према подацима које је прикупио, у Бечки Рајхсархив стигло је између 214 и 255 тона архивског материјала, односно најмање 21 до 25 железничких вагона. Грађа је потицала из различитих српских архива и установа, а њен транспорт био је део ширег одношења архивског материјала из окупиране Србије.
После рата уследио је повраћај дела грађе. До 31. октобра 1947. године у Србију је враћено 106 сандука. Поређење са количином која је током рата стигла у Беч отвара питање шта се догодило са остатком.
То питање ни данас није без значаја за истраживање српске архивске баштине.
Библиотека Српског семинара
Посебно занимљив случај представља библиотека Српског семинара Филозофског факултета у Београду. Према истраживањима која се баве судбином овог фонда, библиотека је имала око 30.000 књига, као и значајну збирку средњовековних рукописа.
Током 1941. године део грађе је украден, а истрага је открила да су се поједини рукописи и књиге појавили код београдских антиквара. Полиција је код једног пронашла 61 украдену књигу, а код другог још око тридесет. Накнадно је утврђено да су неки од рукописа који су се нашли на тржишту припадали управо Српском семинару.
Овај случај је посебно значајан јер не почива само на претпоставци да је грађа нестала. Постоје трагови истраге, пронађене књиге и документација која показује да је део фонда заиста изнет из установе.
Рукописи из Леснова
Један податак из истраге посебно привлачи пажњу. У библиотеци Српског семинара чуван је 31 рукопис из манастира Леснова, значајног средњовековног духовног и преписивачког центра.
Када је после крађе извршен преглед фонда, на свом месту пронађено је само 17 рукописа. За преосталих 14 није утврђено где су завршили.
То је један од конкретних примера који показују колико још питања постоји о судбини српске писане баштине. Да ли су нестали рукописи уништени, однети у иностранство или су се временом појавили у неким другим збиркама — питање је које захтева даља истраживања.
796 књига које су се вратиле из Лајпцига
Постоји и случај у којем је судбина дела опљачкане грађе позната.
Током окупације заплењена је библиотека издавача и књижара Геце Кона. Део његове књижне грађе завршио је у Немачкој, а после више деценија 796 књига враћено је у Србију из Лајпцига.
Овај пример показује да грађа која је током рата нестала из Србије није нужно била уништена. Неке књиге су преживеле рат, али су деценијама остале ван земље у којој су настале или којој су припадале.
Истовремено, он показује и колико дуго може трајати потрага за културним добрима која су током рата однета из својих матичних збирки.
Народна библиотека Србије — оно што је уништено
Народна библиотека Србије представља другачији случај. Њена зграда је погођена током немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, а пожар је уништио огроман део фонда.
Према подацима Народне библиотеке Србије, тада је изгубљено око 500.000 свезака, 1.424 ћирилска рукописа и повеље, као и велики део старе периодике, новина, картографске и друге грађе. То је један од најтежих губитака српске културне баштине у 20. веку.
То је један од најтежих губитака српске културне баштине у 20. веку.
Око судбине дела рукописа постоје и другачије тврдње — да је одређена грађа могла бити изнета пре пожара. Ипак, тај део приче захтева посебну проверу архивске документације и не би га требало представљати као утврђену чињеницу без поузданих доказа.
Зато је важно раздвојити оно што је документовано од онога што тек треба истражити.
Српска културна баштина: шта је враћено, а шта је нестало?
Када се погледају различити случајеви, постаје јасно да је српска културна баштина током Другог светског рата страдала на више начина. Део је уништен у ратним разарањима, део је украден из библиотека и збирки, а значајна количина архивске грађе однета је ван Србије.
После рата нешто је враћено. Пример 796 књига Геце Кона показује да се део опљачкане грађе деценијама касније могао пронаћи у иностранству. Са друге стране, подаци о архивској грађи која је стигла у Беч показују да повраћај није обухватио све што је током рата однето.
Због тога није могуће дати једноставан одговор на питање колико је српске писане баштине током рата нестало или однето. Различите установе, различите врсте грађе и различити путеви којима је она одлазила из Србије захтевају посебна истраживања.
Питање које остаје
Најважније питање није само шта је током рата однето из Србије, већ шта се са том грађом догодило после 1945. године.
Шта је враћено? Шта је уништено? Шта се и даље налази у страним архивима и библиотекама? И постоје ли још рукописи и књиге чије порекло можемо да повежемо са српским установама, а чија судбина до данас није разјашњена?
О судбини српских средњовековних књига које су преживеле векове, а данас се налазе ван Србије, писали смо и у тексту „Где су српске средњовековне књиге које су преживеле векове, а данас су ван Србије?“
Одговори на та питања не могу се добити претпоставкама, већ архивским истраживањем, поређењем старих инвентара и праћењем конкретних примера.
А управо ту почиње озбиљна потрага за делом српске културне баштине које је током Другог светског рата нестало из Србије.
Текст, истраживање и обрада: Редакција Plus381.rs
Извори:
- Народна библиотека Србије — „Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату“ Народна библиотека Србије
- Народна библиотека Србије — Добрилa Бегенишић, „Повратак књига Геце Кона након 70 година“ Повратак књига Геце Кона
- Политика — „Шта крије бечки Рајхсархив“ — подаци из истраживања Војислава М. Јовановића Марамба о архивској грађи однетој у Беч и њеном повраћају. Шта крије бечки Рајхсархив
- КоБСОН / Народна библиотека Србије — „Културно наслеђе Србије“ Културно наслеђе Србије
