6. априла 1941. године у немачком бомбардовању Београда уништена је Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу. Са зградом је нестао и готово читав национални библиотечки фонд, укључујући драгоцене рукописе и документа српске културне историје.
У бомбардовању Београда уништено је здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, а са њим и готово читав национални библиотечки фонд који је стваран генерацијама.
Постоје тренуци у историји једног народа када се губитак не може измерити бројем порушених зграда. Постоје пожари у којима нестају књиге, рукописи, повеље, писма и новине, али са њима нестаје и део сећања једног народа.
Један такав дан био је 6. април 1941. године, када је у немачком бомбардовању Београда погођена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.
Зграда је уништена, а пожар који је уследио прогутао је готово читав национални фонд. Народна библиотека Србије данас тај догађај памти као један од најтежих губитака у својој историји.
Библиотека која је чувала памћење Србије
До 1941. године Народна библиотека није била само место у којем су се чувале књиге.
У њеним фондовима налазили су се средњовековни ћирилични рукописи, повеље, старе штампане књиге, новине и часописи, карте, графике, фотографије и документа која су сведочила о политичкој и културној историји Србије.
Међу њима су се налазиле и целине које су припадале великим српским писцима и научницима, као што су Вук Караџић и Ђура Даничић. НБС данас наводи да је у пожару изгубљен фонд од око 500.000 свезака, 1.424 ћирилска рукописа и повеље, око 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, као и картографске и графичке збирке и друга грађа.
Био је то фонд који није настао преко ноћи. Стварале су га генерације библиотекара, научника, писаца, државних установа и дародаваца.
6. април — дан када је Београд постао мета
У раним јутарњим часовима 6. априла 1941. почело је немачко бомбардовање Београда, у оквиру напада на Краљевину Југославију.
Град је током наредних дана претрпео огромна разарања. Према подацима који се наводе у историјској литератури, првог дана на Београд је бачено више од 200 тона експлозива, док су током вишедневног бомбардовања погинуле хиљаде људи. Уништене су стотине објеката, а велики део града је оштећен.
У том разарању посебно место има Народна библиотека.
Погођена је запаљивим бомбама, а пожар који је избио није био обичан пожар у једној градској згради. Са зградом су гореле хиљаде и хиљаде страница које су сведочиле о вековима српске писмености и културе.
Према подацима Народне библиотеке Србије, зграда је горела три дана, све док пожар није угашен.
Да ли је Библиотека била намерно изабрана?
Једна од најчешће понављаних прича о страдању Народне библиотеке везана је за Александера Лера, команданта немачке 4. ваздушне флоте.
У истражном исказу који је дао после рата, а који је касније објављиван у литератури о страдању Народне библиотеке, Лер је говорио о наређењу за разарање Београда и посебно помињао Народну библиотеку.
Тај исказ постао је основа за тврдњу да је уништење библиотеке било посебно наређен циљ немачког руководства.
Историчар Дејан Ристић управо је овом сведочењу посветио значајну пажњу у својим истраживањима историје Народне библиотеке.
Ипак, када се говори о оваквим тврдњама, важно је разликовати касније сведочење учесника рата од оригиналне ратне документације. Зато није неопходно тврдити више него што извори поуздано потврђују.
Оно што је несумњиво јесте да је Народна библиотека уништена у првом дану немачког напада на Београд и да је последица била катастрофална за српску културну баштину.
Страдали су рукописи који су преживели векове
Посебно тежак део губитка представљали су средњовековни рукописи.
У Народној библиотеци налазиле су се књиге писане српском редакцијом старословенског језика, богослужбени текстови, житија, правни списи, летописи и други рукописи.
Данас НБС наводи да је од некадашње збирке од око 1.300 ћирилских рукописних књига сачувано свега 12 примерака који су преживели пљачке и ратна разарања. Међу њима се налази и Зборник српских житија „таха Марка“ из 1370/1375. године.
То показује размере катастрофе.
Није нестао само један библиотечки каталог или једна генерација штампаних књига. Нестао је велики део писаног трага о Србији који је настајао током векова.
Нешто је ипак преживело
Ипак, нису сви фондови нестали у пламену.
Неки примерци су се у тренутку бомбардовања налазили ван зграде Народне библиотеке, на позајмици или у другим установама.
Међу сачуваном грађом налази се и Зборник српских житија „таха Марка“, који се данас чува у збирци Народне библиотеке Србије. Његово преживљавање један је од оних историјских детаља који показују колико понекад судбина једног рукописа зависи од места на којем се затекне у пресудном тренутку.
Преживела је и део друге библиотечке и музичке грађе која се тог дана налазила ван зграде на Косанчићевом венцу.
Из пепела је поново настала библиотека
После рата почела је једна друга, много тиша борба — обнова националног фонда.
Народна библиотека је после 1945. године почела да обнавља своје збирке добијањем грађе из других библиотека, поклонима домаћих и страних установа и појединаца, као и откупом библиотечких целина.
Нова зграда Народне библиотеке Србије отворена је 6. априла 1973. године на Врачарском платоу.
Тако је датум који је означио један од највећих губитака у историји српске културе постао и датум обнове.
Косанчићев венац као место сећања
На месту некадашње зграде на Косанчићевом венцу данас више нема библиотеке каква је постојала пре рата.
Остале су рушевине, сећање и свест о ономе што је нестало.
Народна библиотека Србије сваког 6. априла обележава Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату, управо на месту где је 1941. године уништена стара зграда.
Ту, на Косанчићевом венцу, најлакше је разумети да културна баштина није само збир предмета.
Књига је предмет. Рукопис је предмет. Архивски документ је предмет.
Али оно што они чувају — сећање једног народа на сопствено постојање — много је више од материјала од којег су направљени.
Зато се 6. април 1941. не памти само као дан када је изгорела једна зграда.
Памти се као дан када је у пламену нестала огромна количина писаног трага о Србији.
А оно што је преживело наставило је да сведочи.
Текст, обрада и илустрације: Редакција Plus381.rs
Извори и литература
- Народна библиотека Србије — историјат и подаци о страдању фонда 1941. Народна библиотека Србије
- Народна библиотека Србије — „Ћирилске рукописне књиге“. Народна библиотека Србије
- Народна библиотека Србије — „Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 1941–2021“. Народна библиотека Србије
- Дејан Ристић, „Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку“, Политика, 3. април 2016. — коришћено као полазни извор за сведочење Александера Лера. Politika Online
- Влада Републике Србије — „Сећање на 6. април у Народној библиотеци Србије“.
