Посебну важност у историји европске и светске културе привлачи њихова старина. Неколико најстаријих цркава на подручјима где су некада живели или и данас живе Срби убраја наш народ у цивилизацијски најутемељеније нације света.
Веома су значајни очувани српски манастири из доба Немањића, који на грандиозан начин осликавају историју Срба и српске државе.
Петрова црква код Новог Пазара данас је најстарији спомених црквеног градитељства на простору Србије. Подигао га је дукљански краљ Павлимир средином IX века и овде основао Рашку епископију, прву самосталну црквену јединицу у српским жупама.
После Петрове, најстарија сачувана црква на српским просторима је Црква светог Прокопија. Подигнута је у доба Самуиловог царства, али су крајем XIV века у њу смештене мошти светог великомученика Прокопија, по коме су и црква и читав град Прокупље добили име.
Византијским освајањем Македоније, Охрид је преко својих грчких архиепископа постао нови расадник византијске културе. Средином ХI века у овом граду подигнута је велелепна Црква свете Софије.
Горња галерија овога нартекса живописана је у 14. веку, како изгледа, за владе цара Душана. Све су сигнатуре у живопису српско-словенске. У степеништу, мало пре поменутом, на источном зиду насликан је неки Јован деспот са супругом, са охридским архиепископом Николом (спомиње се 1336—1346), који је присуствовао крунисању Душана за цара, и са двоје деце. На источном зиду Григоријеве галерије налазили су се портрети цара Душана и супруге му Јелене пред Христом на престолу и Св. архиђаконом Стефаном. Портрети су данас сачувани само у најнижем делу. Ове фреске настале су између 1350. и 1355. године.
Св. Софија је као архиепископска црква играла важну улогу у историји Православне цркве. У њој су резидирали и архиепископи српскога порекла, како изгледа већ при крају 14 века: архиепископи Доротеј (свргнут 1468), Прохор (— 1560), Симеон (— 1561).
У ХII веку у византијском друштву је настао нови обичај – да богати великаши постају ктитори и задужбинари многих цркава. Њихове цркве већином су биле мањег обима и једноставног облика. Изузетак је грандиозна црква у Нерезима код Скопља, са сложеном основом и чак пет кубета.
У најстарије српске цркве могу се убројати и прве задужбине светог Симеона Немање: манастир Пресвете Богородице код Куршумлије и Светог Николе у Топлици.
