Од Вука, Достане и Данице до Софије и Василија: Како су Срби бирали имена својој деци
Име није само реч којом дозивамо дете.
У српској традицији име је често било жеља, молитва, заштита, успомена или порука.

Име није само реч којом дозивамо дете.
У српској традицији име је често било жеља, молитва, заштита, успомена или порука.
Презиме је за Србе вековима било много више од обичног додатка уз лично име. Оно је могло да указује на порекло, припадност одређеном роду, име претка, занимање, надимак, особину или место из којег је нека породица дошла.
За владику Николаја Велимировића, српски национализам није био само припадност једном народу, већ начин живота чији је темељ Христос. Ове речи, које је касније често говорио и глумац Данило Лазовић, доносе једно од карактеристичних тумачења српског националног идентитета из перспективе хришћанске вере.
Посебну важност у историји европске и светске културе привлачи њихова старина. Неколико најстаријих цркава на подручјима где су некада живели или и данас живе Срби убраја наш народ у цивилизацијски најутемељеније нације света.