Ко је био кнез Мутимир? Сазнајте више о српском владару из 9. века, његовој породици, браћи и односима са Бугарском.
После смрти Властимира, власт над Србима преузела су његова три сина — Мутимир, Стројимир и Гојник. Извор који нам то говори, дело византијског цара Константина VII Порфирогенита О управљању царством, наводи да су браћа у почетку заједно управљала Србијом.
Међутим, заједничка власт није дуго потрајала.
Мутимир је временом постао први међу браћом, а затим и једини владар. Стројимир и Гојник били су потиснути из власти и послати у Бугарску. О њиховом сукобу немамо сачуване детаљне извештаје, па не знамо шта је тачно довело до њега. Управо зато не треба измишљати разлоге које извори не наводе. Знамо исход: Мутимир је победио, а његова браћа су напустила Србију.
Али пре него што је учврстио власт, Мутимир је морао да се суочи са старим противником — Бугарском.
Рат који је почео још за Властимировог живота
Према Порфирогениту, бугарски владар Борис Михаило напао је Србију желећи да освети пораз који су Бугари доживели у време његовог оца Пресијана, када је Србијом владао Властимир.
Бугарску војску предводио је Борисов син Владимир.
Међутим, поход није завршен бугарском победом.
Мутимир и његова браћа успели су да поразе бугарску војску и заробе Владимира, заједно са дванаест великих бугарских велможа. Тиме је Србија, бар у овом сукобу, поново успела да одбрани своју политичку самосталност.
Тачна година овог рата није сигурна. Због тога је за наш фељтон боље да не пишемо категорично „рат се одиграо 853. године“ или „854. године“. Савремена литература нуди различита датовања, док сам Порфирогенит не даје годину.
Оно што је сигурно јесте да је сукоб уследио након Властимировог времена и да је Мутимир у њему изашао као победник.
Од заробљеника до мира
После победе уследио је необичан чин који нам открива много о тадашњој политици.
Мутимир је своје синове Брана и Стефана послао да испрате заробљеног Владимира до границе. Тамо су уследили поклони и размена дарова између две стране, а потом је склопљен мир. Извори бележе да су Бугари српским принчевима дали богате дарове, док су Срби Бугарима узвратили поклонима.
Овај догађај је занимљив јер показује да односи Србије и Бугарске нису били само низ ратова.
После сукоба долазили су преговори, размена дарова и договори. Ране средњовековне политичке заједнице нису функционисале као данашње државе са прецизно исцртаним границама. Власт је више почивала на људима и заједницама које су признавале одређеног владара него на чврстој линији на карти.
Зато и када говоримо о „Србији“ IX века, морамо имати на уму да тај појам не треба механички пресликавати на границе савремене Србије.
Три брата — и један који је остао
После мира са Бугарима, Мутимир је учврстио власт.
Сукоб са Стројимиром и Гојником завршио се њиховим протеривањем у Бугарску. Ипак, Мутимир није прекинуо све везе са породицом.
Гојниковог сина Петра задржао је код себе и одгајао га на свом двору. То ће се показати као важан детаљ српске историје.
Петар Гојниковић ће, неколико година после Мутимирове смрти, постати владар Србије.
Тако се унутар једне владарске породице створила сложена мрежа односа која ће одредити српску политику током читавог наредног века.
Мутимир и почетак новог поглавља хришћанства
Мутимирово време важно је и због још једне ствари — хришћанства.
Овде морамо бити опрезни.
Христијанизација Срба није почела Мутимиром. Хришћански утицаји на Балкану постојали су много раније, а сам процес је трајао дуго.
Али у Мутимировој генерацији имамо веома занимљиве доказе да је хришћанство већ дубоко ушло у владарски круг.
Његов син носио је име Стефан, док је његов братанац, Гојников син, добио име Петар. То су прва хришћанска имена која поуздано срећемо у српској владарској породици.
Још занимљивије је што је из тог времена сачуван и печат Мутимировог брата Стројимира. На њему се налази крст и грчки натпис који призива Божју помоћ Стројимиру.
То је један од највреднијих материјалних трагова српске владарске породице IX века.
Писмо из Рима
Мутимирово име повезано је и са једним изузетно важним документом.
Папа Јован VIII упутио му је 873. године писмо у којем га позива да своју земљу стави под јурисдикцију панонског архиепископа Методија.
Писмо је важно не само због црквене историје.
Оно показује да је српски владар у IX веку био део ширег политичког и верског простора у којем су се сусретали интереси Рима, Цариграда, Бугарске и западних словенских земаља.
Не знамо, међутим, какав је био Мутимиров одговор.
И то је још један пример зашто у овом фељтону нећемо попуњавати празнине претпоставкама.
Знамо да је писмо послато. Не знамо шта је Мутимир на њега одговорио.
Владар који је учврстио власт — али и отворио нови породични сукоб
Мутимир је владао приближно до 891. године. После његове смрти наследио га је најстарији син Прибислав.
Али Мутимирово решење породичног сукоба није донело трајни мир.
Стројимирови и Гојникови потомци остали су део владарске породице. Њихови потомци ће се у наредним деценијама поново појављивати у борбама за српски престо.
На тај начин, сукоб тројице Властимирових синова није био само породична епизода.
Он је поставио образац који ће обележити српску политику у наредним деценијама: борбу различитих огранака исте владарске породице за власт, уз стално мешање Бугарске, Византије и суседних сила.
Мутимир је зато једна од кључних личности наше ране средњовековне историје — не зато што о њему знамо све, већ зато што се у његово време јасније него раније виде и српска политичка самосталност, односи са Бугарском, унутрашња борба за власт и процес христијанизације владарске породице.
А онда долази Прибислав.
