Николас Кејџ у новом филму игра човека чији је стварни живот био довољно необичан да би могао да послужи као сценарио за шпијунски трилер. Реч је о Душку Попову, Србину из Титела, адвокату, пословном човеку и обавештајцу који је током Другог светског рата играо изузетно сложену игру између немачког Абвера, британске обавештајне службе и југословенске владе у Лондону.
Филм „Fortitude“, који је режирао Сајмон Вест, управо је добио први званични трејлер. У њему Попова тумачи Николас Кејџ, док се у глумачкој постави налазе и Метју Гуд, Ед Скрејн, Бен Кингсли, Мајкл Шин и други. Кејџ се у једном тренутку појављује као Попов и изговара наруџбину која је постала заштитни знак Џејмса Бонда — вотка-мартини, мућкан, не промешан.
Али иза те филмске асоцијације стоји много занимљивија стварност.
Ко је био Душко Попов?
Душан „Душко“ Попов рођен је 10. јула 1912. године у Тителу, у богатој српској породици. Породица је пореклом била из Карлова, данашњег Новог Милошева, а Попови су припадали имућном слоју који је имао пословне интересе широм тадашње Југославије. Душко је одрастао у Дубровнику, школовао се у више европских средина и студирао право у Фрајбургу. Говорио је више језика и кретао се у круговима у којима су се сусретали дипломате, пословни људи и припадници различитих европских елита.
Управо ће му такав живот касније постати једно од најважнијих обавештајних оружја.
Попов је уочи Другог светског рата дошао у контакт са Немцем Јоханом Јебзеном, са којим се спријатељио током студија. Када је Јебзен касније постао повезан са немачком војном обавештајном службом, Попову је понуђено да ради за Абвер.
Он је, међутим, истовремено ступио у контакт са Британцима.
Тако је започела његова двострука, а затим и трострука обавештајна улога. За Немце је био „Иван“, Британци су га водили под кодним именом „Трицикл“, док је за југословенску обавештајну службу био „Душко“. Према подацима Војнообавештајне агенције Србије, после окупације Југославије 1941. године радио је и за југословенску избегличку владу у Лондону.
Његов посао није био да буде јунак који у последњој секунди извлачи пиштољ и спасава свет. Његово оружје биле су информације, поверење и способност да противнику покаже управо оно што жели да види.
Према подацима Војнообавештајне агенције, преко Попова су Британци дошли до података о немачким агентима и мрежама у Великој Британији.
Човек који је инспирисао Бонда
И ту долазимо до дела његове биографије који је од Попова направио легенду.
Попов је био образован, богат, самоуверен и изузетно добро уклопљен у европски свет високог друштва. Возили су га брзи аутомобили, окруживале су га познате личности и жене, а умео је да остави утисак човека који без много размишљања улази у ризик.
Током једног боравка у Португалији сусрео се са Ијаном Флемингом, који је тада такође био део британског обавештајног света.
Посебно је остала запамћена сцена из казина у Ешторилу. Попов је, према сведочењима и каснијим истраживањима, на столу показао спремност да ризикује огромну суму новца, остављајући утисак човека који се коцка без страха. Флеминг је био сведок тог догађаја, а слична сцена касније се појавила у његовом првом роману о Џејмсу Бонду, Casino Royale.
Зато се Попов већ деценијама наводи као један од стварних узора за Џејмса Бонда.
Ипак, овде треба направити разлику између историјске чињенице и популарног мита. Није исправно рећи да је Флеминг једноставно „преписао“ Попова и од њега направио Бонда. Али је тешко занемарити чињеницу да су се њих двојица познавали, да је Флеминг видео Попова у акцији и да су поједини елементи Поповљевог живота веома слични свету који је Флеминг касније дао свом јунаку.
Попов и операција „Fortitude“
Нови филм, међутим, не говори само о човеку који је послужио као инспирација за Бонда.
У средишту приче је операција „Fortitude“, једна од највећих савезничких обавештајних обмана Другог светског рата.
Уочи искрцавања у Нормандији 6. јуна 1944. године, Савезници су настојали да убеде немачку команду да главни напад неће бити изведен у Нормандији, већ код Калеа. У ту сврху створена је читава фиктивна војска — са лажним тенковима, авионима, бродовима и радио-саобраћајем.
Циљ је био да немачка команда задржи значајне снаге далеко од стварног места инвазије.
Попов је био део ширег система двоструких агената који је омогућио да обмана делује уверљиво. У филмској причи поред њега важна места имају британски обавештајци Дадли Кларк и Томас Аргил „Тар“ Робертсон, као и Хуан Пујол, познати као „Гарбо“.
Тако се у једној причи сусрећу два света: стварни свет обавештајног рата и каснији свет филмске шпијунаже.
Пре Бонда постојао је Попов
Душко Попов није живео као филмски јунак. Управо је обрнуто — филмски јунаци су касније почели да личе на људе попут њега.
Његов живот био је смештен у време у којем су идентитет, новац, језици, познанства и способност да се човек креће између различитих друштвених кругова могли да буду једнако важни као и било које оружје.
Зато је прича о Попову занимљива и без Џејмса Бонда.
Он је био Србин рођен у Тителу, човек који је током највећег рата 20. века играо опасну обавештајну игру и оставио траг у историји британске службе. А деценијама касније његово име се поново нашло пред милионима људи — овога пута на великом платну, са Николасом Кејџом у главној улози.
Филм „Fortitude“ зато вреди пратити не само као нови холивудски шпијунски трилер. За нас је занимљивији из другог разлога: подсећа да је човек који се данас у свету популарне културе помиње уз име Џејмса Бонда заправо био Душко Попов — Србин из Титела, чија је стварна биографија била довољно необична и без филмске маште.
