Шаркамен код Неготина поново показује због чега је источна Србија једно од најзанимљивијих подручја за проучавање касноантичке прошлости. На месту монументалне резиденције која се повезује са римским царем Максимином Дајом, археолози су открили остатке раскошног приватног купатила смештеног унутар једне од кула палате.
Ново откриће посебно је занимљиво због архитектонског решења. Унутар југозападне угаоне куле пронађен је царски балнеум, са три каде, просторијом за парно купатило, системом подног грејања и посебно организованим техничким простором.
Према досадашњим резултатима истраживања, за овакво архитектонско решење за сада нема непосредних аналогија на простору Римског царства.
Истраживања локалитета Врело–Шаркамен спроводи Археолошки институт у сарадњи са Музејом Крајине, уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Купатило скривено у царској кули
Новооткривени балнеум налази се на најнижем нивоу монументалне југозападне куле резиденцијалног комплекса.
Сам положај купатила већ говори много о начину на који су архитекте осмислиле палату. Простор је прилагођен унутрашњости куле и има кружну основу, док је целина била наткривена куполом са шест прозорских отвора.
За савремене посетиоце можда најзанимљивији део открића није сама купола, већ оно што се налазило испод подова.
Археолози су пронашли изузетно очуван хипокаустни систем, римски начин подног и зидног загревања. Топао ваздух из ложишта пролазио је испод пода, загревајући просторије изнад њега.
То значи да је царско купатило било много више од простора у којем се човек купао. Било је то сложено техничко постројење које је захтевало стално одржавање, снабдевање горивом и посебно обучено особље.
Како је функционисао римски систем грејања?
У техничком делу купатила налазио се префурнијум, односно ложиште које је било срце система за загревање.
Ватра је загревала ваздух, који је затим пролазио кроз простор испод пода. Под је био подигнут изнад нивоа тла на малим кружним стубићима, остављајући простор кроз који је могао да циркулише врели ваздух.
Тај систем омогућавао је да се просторије загревају без савремених радијатора или пећи какве данас познајемо.
На Шаркамену је велики део овог система сачуван, што археолозима пружа драгоцену прилику да реконструишу начин на који је купатило функционисало.
Али ту није крај.
У непосредној близини система за загревање воде пронађено је и лежиште за бакарни бојлер.
Сам бакарни суд није сачуван, што није необично. Бакар је у античком свету био вредна сировина и метални делови грађевина често су касније вађени и поново коришћени.
Ипак, очувано лежиште омогућава истраживачима да утврде где се бојлер налазио и како је био повезан са системом загревања воде.
Три каде и просторија за пару
Други део купатила био је намењен самом боравку корисника.
До сада су откривене три каде, као и sudatorium — просторија која је служила као парно купатило.
Када се сви ови елементи посматрају заједно — три каде, парно купатило, хипокауст, ложиште и систем за загревање воде — постаје јасно да је реч о веома сложеном приватном објекту.
То није било обично купатило намењено само одржавању хигијене.
Био је то простор комфора и одмора, прилагођен становницима резиденције највишег друштвеног статуса.
Посебно је занимљива организација техничког дела. Особље које је одржавало систем и ложило ватру могло је да приступи техничким просторијама са западне стране куле, кроз посебан монументални улаз.
На тај начин је послуживање купатила било одвојено од простора у којем су боравили његови корисници.
И у томе се види једна важна особина римске архитектуре: комфор највиших слојева захтевао је читав невидљиви систем људи и технике који је функционисао иза сцене.
Палата римског цара на простору данашње Србије
Да би се разумела вредност новог открића, потребно је погледати ширу слику.
Локалитет Врело–Шаркамен код Неготина представља један од значајнијих касноантичких комплекса у источној Србији. Монументална утврђена резиденција подигнута је почетком IV века и повезује се са Максимином Дајом, једним од римских владара из периода тетрархије.
Реч је о времену када је Римским царством истовремено управљало више царева и када су велики делови царства добијали своје резиденцијалне центре.
Шаркамен је посебно познат по царском маузолеју у којем је пре око три деценије откривен изузетан сет златног накита.
То откриће показало је колико је комплекс био значајан.
Најновија истраживања сада додају још један важан део слике. Палата није била само утврђена резиденција са репрезентативним просторијама. Имала је и технички веома сложене садржаје који су становницима омогућавали начин живота достојан царског двора.
Шта још крије Шаркамен?
Иако је ново купатило изузетно добро очувано, археолозима још увек недостају одговори на поједина важна питања.
Једно од њих односи се на везу купатила са самом палатом.
Источни улаз повезан је са поплочаним коридором резиденције, али још није у потпуности разјашњено како је решен прелаз између различитих нивоа и како су корисници улазили у балнеум.
Отворено је и питање западног приступа кули и његове везе са техничким делом купатила.
Другим речима, археолози сада имају значајан део слагалице, али не и целу слику.
И управо зато је Шаркамен важан. Свако ново истраживање не доноси само нове предмете и зидове већ мења наше разумевање читавог комплекса.
Римска раскош на истоку данашње Србије
Када се говори о Римском царству на простору Србије, пажња се често усмерава на велике градове, путеве, тврђаве и царске палате попут Феликс Ромулијане.
Шаркамен нас подсећа да је римска цивилизација оставила дубок траг и у пределима који су данас далеко од најпознатијих туристичких рута.
Овде, у близини Неготина, археолози сада читају остатке једног начина живота који је постојао пре више од 1.700 година.
Три каде, парно купатило, подно грејање и систем за загревање воде данас делују као изузетно очуван технички комплекс. Али иза тих зидова крије се и нешто важније — сведочанство о томе колико је била развијена архитектура царских резиденција на простору данашње Србије.
Три деценије после открића златног накита у царском маузолеју, Шаркамен поново показује да његова прича није завршена.
Напротив, чини се да најзанимљивија поглавља тек излазе из земље.
