Вековима се прича о пореклу Срба углавном преносила кроз један познат модел: Словени су у VI и VII веку стигли на Балкан, населили простор некадашњег Римског царства, а међу њима су се налазили и преци данашњих Срба.
Али када се мало дубље загребе испод те једноставне слике, појављује се низ питања.
Не значи то да досељавања словенских популација није било. Савремена генетичка истраживања управо показују да је после краја римске власти дошло до великог прилива становништва са источноевропским генетским пореклом. За данашње балканске народе тај допринос процењује се на приближно 30–60 одсто, зависно од популације.
Али исто истраживање показује нешто друго: старије балканско становништво није једноставно нестало. Данашње популације настале су сложеним мешањем различитих група, а код данашњих Срба истраживачи налазе и значајну источноевропску и значајну старобалканску генетичку компоненту.
Зато се једноставна слика о томе да је један народ дошао и заменио други више не може прихватити без озбиљних ограда.
А шта је са Србима?
Ту питање постаје још занимљивије.
Један од најважнијих извора за рану историју Срба јесте дело византијског цара Константина VII Порфирогенита De administrando imperio, настало у X веку.
Али ни тај извор није тако једноставан како се понекад представља.
Историчар Тибор Живковић посебно је анализирао изворе које је Порфирогенит користио за причу о најранијој историји Срба и Хрвата. Његов закључак био је да подаци нису настали једноставним преношењем усменог предања из VII века, већ да је Порфирогенит користио старији писани извор, који Живковић приближно датира у IX век.
То не обара Порфирогенитово сведочанство.
Али нам говори нешто веома важно: између догађаја о којима пише и времена када је његов текст настао постоји значајан временски размак.
А када говоримо о најранијој историји једног народа, сваки такав размак је важан.
Први помен Срба није из VII века
Према истраживању Тибора Живковића, најранији сачувани помен етнонима Срби у раносредњовековном извору налази се у Annales regni Francorum и датира из 822. године. Срби се тамо помињу у контексту сукоба Франака са Људевитом Посавским.
Одмах се намеће питање:
Ако су Срби већ у VII веку стигли на Балкан као јасно формирана етничка заједница, зашто о њима немамо више непосредних и ранијих сведочанстава?
То није доказ да Срба пре 822. године није било.
Али јесте празнина коју историја мора да објасни.
Шта нам говоре Византинци?
Византијски писци нису ћутали о великим променама на Балкану. Напротив, њихови извори говоре о упадима, ратовима, Словенима и променама које су захватиле балканске провинције Источног римског царства.
Зато питање није да ли су Византинци знали за Словене.
Питање је много прецизније:
Шта најранији византијски извори заиста кажу о Србима — а шта су каснији историчари закључили на основу њих?
Управо ту треба бити опрезан. Историјски извор и тумачење извора нису иста ствар.
Постоји и другачија теорија
Још занимљивију расправу отвара италијански лингвиста Марио Алинеи, који је заступао тезу да присуство словенских народа на простору Подунавља и Балкана треба тражити много дубље у прошлости него што то претпоставља традиционални модел.
„Политика“ је 2015. објавила текст под насловом „Јужни Словени су у Подунављу још од неолита“, представљајући Алинеијеве ставове.
Његова теорија није општеприхваћена и не треба је представљати као доказану истину.
Али управо зато је занимљива.
Јер показује да питање словенског присуства у Подунављу није нешто о чему постоји само једно могуће тумачење.
Шта онда можемо да кажемо?
Данас имамо занимљиву ситуацију.
Генетика потврђује велики демографски утицај источноеевропских популација на Балкан после краја антике, али истовремено показује значајан континуитет са старијим балканским становништвом.
Историјски извори говоре о Словенима на Балкану, али за најранију историју Срба имамо много мање непосредних сведочанстава него што би се из једноставне школске приче могло закључити. Анализа Порфирогенитових извора додатно показује колико је важно знати када је нека информација први пут записана и одакле је дошла.
А онда постоје археологија, лингвистика и друге теорије које отварају додатна питања.
Зато можда није најбоље питање:
„Да ли су се Срби доселили или нису?“
Право питање је:
„Колико заиста знамо о томе како је становништво Подунавља и Балкана изгледало пре, током и после великих промена VI и VII века — и како су се из тог сложеног процеса обликовали народи које касније препознајемо као Србе?“
То је питање на које не треба одговарати унапред.
Треба га истраживати.
И можда је управо ту највећи простор за нова открића.
Текст, обрада и илустрације: Редакција Plus381.rs
Извори и даље читање:
Тибор Живковић, The Origin of the Royal Frankish Annalist’s Information about the Serbs in Dalmatia Рад Тибора Живковића
Тибор Живковић, The Sources of Constantine Porphyrogenitus concerning the Earliest History of the Serbs and Croats Научни рад
Olalde et al., A Genetic History of the Balkans from Roman Frontier to Slavic Migrations Cell
Политика — „Јужни Словени су у Подунављу још од неолита“
