Пре Немањића није постојала празнина. Постојали су владари, држава, хришћанство и векови историје који су претходили великој српској династији. Али што дубље залазимо у тај период, извора је све мање.
За неке владаре остало нам је тек име. За Вишеслава имамо име, родословни траг и један изузетан камени споменик који и данас отвара више питања него што даје коначних одговора.
У време када је Србија тек улазила у историјске изворе
Када данас говоримо о средњовековној Србији, Немањићи су природна почетна тачка за већину људи. Стефан Немања, Свети Сава, Стефан Првовенчани, Милутин и Душан оставили су за собом толико трагова да је њихово време релативно лако замислити.
Али Немањићи нису почетак српске средњовековне државности.
Вековима пре Немање постојали су српски владари о којима данас знамо много мање. Њихова времена нису оставила велике манастире, краљевске повеље и бројне сачуване натписе. Ипак, њихова имена су преживела.
Једно од најстаријих међу њима јесте Вишеслав.
О њему не можемо написати класичну биографију. Не знамо поуздано када је рођен, где му је било седиште, колико је дуго владао нити које је конкретне ратове или савезе водио.
И управо зато његова прича мора да почне од онога што извори заиста кажу.
Име које је сачувао византијски цар
Најважнији писани извор за најранију историју српских владара јесте византијско дело „О управљању царством“ (De administrando imperio), које је у X веку саставио цар Константин VII Порфирогенит.
У њему је сачуван родослов раних српских владара.
После једног старијег, именом непознатог српског владара, који се у делу повезује са доласком Срба на Балкан, следе његови потомци: Вишеслав, Радослав, Просигој и Властимир. Српска енциклопедија Вишеслава на основу тог извора наводи као кнеза, односно архонта Срба.
Али овде треба направити важну историјску ограду.
Константин Порфирогенит није био савременик Вишеслава. Његово дело настало је у X веку, дакле знатно после времена у којем је Вишеслав живео.
Зато историчар не сме једноставно да препише Порфирогенитове податке као да чита савремени извештај.
Треба питати: одакле су му ти подаци дошли?
То је једно од кључних питања целог нашег серијала.
Ко је заправо био Вишеслав?
Најопрезнији одговор гласи: један од најраније именом познатих српских владара.
Све преко тога морамо пажљиво мерити.
Традиционална српска историографија смешта његову владавину у крај VIII или почетак IX века. Али о његовим конкретним политичким потезима немамо сачуване податке.
Нема хронике која нам говори шта је Вишеслав радио из године у годину.
Нема сачуване повеље.
Нема поузданог описа његовог двора.
Нема чак ни сигурног одговора где се налазило средиште области којом је владао.
Ипак, постоји један изузетан траг.
Вишеславова крстионица.
Камен који је сачувао његово име
Реч је о каменој крстионици са натписом који помиње владара по имену Вишеслав и свештеника Јована.
Предраг Коматина је у раду објављеном у Зборнику радова Византолошког института анализирао епиграфске особине натписа и његове сличности са натписом которског епископа Јована из 805. године. На основу тих подударности предложио је могућу везу крстионице са которском каменорезачком радионицом из времена епископа Јована. Рад је смешта у крај VIII и почетак IX века.
То је изузетно занимљиво.
Јер ако се натпис повеже са српским владарем Вишеславом, онда пред собом имамо материјални траг ране српске владарске власти и хришћанства.
Али управо овде морамо бити поштени према читаоцу.
Крстионица није једноставна прича
У популарној литератури често се једноставно каже: „Вишеславова крстионица, српска крстионица.“
Историјска стварност је сложенија.
Око порекла, датовања и места на којем је крстионица првобитно стајала постоји научна расправа. Поједини истраживачи повезују је са Нином и раносредњовековном Хрватском, док је Коматина анализира у вези са Вишеславом и которским црквеним кругом.
То не значи да је натпис без вредности.
Напротив.
Он је драгоцен управо зато што нам показује да је на простору источног Јадрана и западног Балкана у то време постојала развијена хришћанска култура, писменост, црквена организација и владарска власт.
А име Вишеслава остаје један од најважнијих трагова за проучавање ране српске историје.
Србија пре Немањића није била празан простор
Овде почиње шира прича.
Вишеслав није постојао сам за себе.
Иза њега стоји низ владара чија су имена сачувана у византијској традицији. После њега долазе Радослав и Просигој, а затим Властимир — владар о коме већ имамо знатно више података.
То нам омогућава да постепено пратимо како се једна раносредњовековна српска политичка заједница појављује у писаним изворима.
Није то још Србија какву познајемо из времена Немањића.
Али није ни празан простор пре њих.
Између најранијих српских владара и Стефана Немање постоји више векова историје.
Наш задатак је да те векове вратимо у причу.
Вишеслав нам оставља више питања него одговора
И то није слабост ове приче.
То је њена највећа вредност.
Када говоримо о Вишеславу, морамо прихватити да не знамо све.
Не знамо тачно где му је било седиште.
Не знамо колика је била област којом је управљао.
Не знамо како је изгледао његов двор.
Не знамо много о његовим односима са суседима.
И не можемо из неколико података створити биографију која не постоји у изворима.
Али знамо да је његово име сачувано у византијском историјском предању.
Знамо да се уз његово име везује изузетно важан раносредњовековни хришћански споменик.
И знамо да после њега долази низ српских владара који нас постепено воде ка Властимиру и даљем развоју српске државе.
Зато Вишеслав није само име из старог родослова.
Он је једна од првих тачака на којима можемо да додирнемо писану историју раносредњовековне Србије.
А од њега тек почиње наша прича.
Следећи у серијалу
Србија и српски владари пре династије Немањића: Радослав
О њему извори говоре још мање него о Вишеславу — и управо зато ће бити занимљиво видети како историчари уопште реконструишу владавину човека о коме је остало тек неколико трагова.
