Када се говори о најстаријим српским ћириличним споменицима, најчешће се помињу Рашка, Косово и Метохија, Црна Гора или средњовековна Босна.
Међутим, један од најстаријих и најзанимљивијих трагова ћириличне писмености налази се далеко западније — на острву Брачу.
На Брачу су сачувана два изузетно значајна средњовековна ћирилична споменика: Поваљски праг, који се датује око 1184. године, и Поваљска листина из 1250. године.
Данас се оба споменика у хрватској филолошкој традицији национално одређују као део хрватске писане баштине. Али када се погледа историја њиховог проучавања, прича постаје знатно занимљивија.
Поваљски праг
Поваљски праг је ћирилични натпис на надвратнику опатије Светог Јована Крститеља у Повљима на Брачу. Датује се око 1184. године.
На њему се помињу мајстор Радоња и кнез Бречко. Натпис говори о изради врата цркве и даривању земљишних поседа манастиру. Исти догађај касније је забележен и у Поваљској листини.
Пред нама су, дакле, два споменика која су повезана истим историјским догађајем.
Један је уклесан у камен, други је сачуван на пергаменту.
Поваљска листина
Поваљска листина настала је 1. децембра 1250. године. Реч је о поседовној исправи бенедиктинског самостана Светог Јована Крститеља у Повљима.
Писар је био Иван, каноник Сплитске првостолне цркве и хварски нотар.
У њој су забележени подаци о земљишним поседима, сведоцима и односима самостана са локалним властима. Данас се чува у Жупном уреду у Пучишћима на Брачу.
А онда долазимо до једног датума који је важан за разумевање целе приче.
1881. године.
Када је споменик добио националну одредницу?
Поваљску листину је те године први објавио Фрањо Рачки у 13. књизи Starina.
Наслов његовог рада био је:
„Najstarija hrvatska cirilicom pisana listina“
Дакле, национална одредница коју данас сусрећемо у литератури није уклесана у камену нити је записана у самом средњовековном документу. Она се појављује у модерном научном представљању споменика у XIX веку.
И управо ту почиње занимљивији део приче.
Није увек било „хрватске ћирилице“
Данашња хрватска филологија Поваљски праг описује као најстарији датовани целовити хрватски ћирилични натпис, док се Поваљска листина назива једним од најстаријих текстова писаних хрватским језиком.
Али старија научна литература сведочи да терминологија није увек била тако једнозначна.
У једном раду о културноисторијском значају Поваљске листине наводи се да је у њој вероватно сачуван „најстарији хрватскосрпски ћирилски докуменат уопће“. Исти рад наглашава да су се на Брачу и у околним крајевима у јавним пословима током средњег века користили ћирилични споменици.
То је важан детаљ.
Јер показује да се начин на који су ови споменици национално називани мењао кроз време.
А шта је са причом о документу из 1184. године?
Овде се појављује још занимљивији обрт.
Дуго се сматрало да је Поваљска листина из 1250. препис или прерада старијег Поваљског картулара, чији је почетни део садржао исправу кнеза Бречка из 1184. године.
Међутим, Институт за хрватски језик данас наводи да је постојање тог Поваљског картулара „више него упитно“. Њихова анализа полази од дипломатичког састава листине и средњовековног имовинског права и доводи у питање традиционалну представу да је постојао старији картулар који је потом преписан или препричан у листини.
Ово је важно не зато што тиме нестаје значај Поваљске листине — напротив.
Важно је зато што показује да чак и унутар савремене хрватске науке постоји преиспитивање старих тумачења о пореклу и саставу овог документа.
Чије је наслеђе?
Поваљски праг и Поваљска листина настали су у средњем веку — много пре савремених националних држава и данашњих граница.
Зато питање њиховог наслеђа не може да се решава само тако што се на средњовековни споменик накнадно стави модерна национална етикета.
Ови споменици су део историје простора на којем је вековима постојала ћирилична писана култура.
И управо зато заслужују много већу пажњу и у српској науци и у српској јавности.
Чињеница да се данас налазе ван граница Србије не значи да морају бити изван српског интересовања за сопствено културно наслеђе.
Поваљски праг је остао уклесан у камену.
Поваљска листина је преживела векове на пергаменту.
А питање како ћемо их данас читати и тумачити — остаје отворено.
Јер наслеђе не почиње онда када га неко у XIX веку именује. Оно је постојало вековима пре тога.
Извори:
Институт за хрватски језик — Поваљска листина
Хрватска енциклопедија — Поваљска листина
Хрватска енциклопедија — Поваљски праг
Драгица Малић — Језични садржај Поваљскога прага
Културноисторијско значење Поваљске ћирилске листине из године 1250.
