Војислав Воја Танкосић: Аустроугарска га се плашила и после смрти
За живота је постао митска личност, чему су подједнако допринели његови заклети непријатељи и верни саборци.
Тело генерала Ратка Младића стигло у Србију: Комеморација у суботу, сахрана у понедељак
Посмртни остаци генерала Ратка Младића стигли су данас у Београд. Комеморација ће бити одржана у суботу, док ће генерал у понедељак бити сахрањен на Топчидерском гробљу.
Ко је победио у Косовском боју? Шта откривају писма из 1389. године
Твртково писмо Трогиру и одговор фирентинског канцелара Колуча Салутатија представљају драгоцена сведочанства о томе како је исход Косовског боја представљен непосредно после битке. У њима се говори о великој хришћанској победи и погибији султана Мурата.
Објављено уИздвајамо Историја Наслеђе Србије
ВЕКОВИМА ЈЕ ЋУТАО ПОД РУДНИКОМ: Камени споменик са мачевима, клетвом и именима цара Уроша и кнеза Лазара открива причу из Србије XIV века
На обронцима Рудника пронађен је камени споменик који као да је преживео векове само да би нам данас испричао причу о једном човеку и једном времену.
Србија као праисторијски коридор Европе: „Корени европске цивилизације“
Фотографија приказује професора Милоја Васића, угледног српског археолога на паузи у истраживању локалитета Винча.
Преминуо генерал Ратко Младић: Отишао је човек, остао је симбол једног времена
Не одлазе сви људи тихо. Неки за собом оставе време, војску, народ и успомену која траје дуже од једног живота.
Објављено уИздвајамо Наслеђе Србије
Презимена стара вековима: Како су Срби добијали своја породична имена
Презиме је за Србе вековима било много више од обичног додатка уз лично име. Оно је могло да указује на порекло, припадност одређеном роду, име претка, занимање, надимак, особину или место из којег је нека породица дошла.
Објављено уИздвајамо Наслеђе Србије
Када је Косово и Метохија поново почело да се празни: Друга велика сеоба Срба 1737. године
Само неколико деценија после Велике сеобе 1690. године, Срби на Косову и Метохији поново су се нашли пред истим избором: остати и ризиковати освету Османлија или кренути на север, заједно са војском која се повлачила.
1690. година: Велика сеоба Срба и прелом у историји Косова
Крајем XVII века Велики бечки рат довео је до једног од највећих потреса у историји српског народа. После продора хабзбуршке војске на Балкан и њеног каснијег повлачења, велики број Срба напустио је своја огњишта и кренуо према северу.
Шта је турски попис из 1455. године забележио о становништву Косова и Метохије?
Османски катастарски попис из 1455. године један је од најважнијих писаних извора за проучавање становништва Косова у првим деценијама османске власти. У њему су забележена насеља, куће, домаћинства и лична имена, пружајући драгоцен увид у демографску и друштвену слику овог простора средином XV века.