Лордан Зафрановић тврди да су његов филм „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ одбили филмски фестивали у Кану и Берлину, док је, према његовим речима, филм наишао на затворена врата и у Карловим Варима.
Познати редитељ је о томе говорио на РТС-у, износећи и тврдње о разлозима због којих његов филм о страдању деце Козаре и Јасеновцу није добио место на великим европским фестивалима.
Зафрановић: „Кан га је одбио, Берлин да га није ни гледао“
Говорећи о путу свог најновијег филма ка међународним фестивалима, Зафрановић је рекао да је „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ слао на фестивале, али да није прихваћен у Кану и Берлину.
За Берлин је изнео тврдњу да филм, како му је речено, није ни гледан, док је за Карлове Вари навео да је добио образложење које повезује филм са политичким и друштвеним околностима у Чешкој и Хрватској.
„У Карловим Варима рекли су ми: Ваш је филм изузетан, али не може да иде“, испричао је редитељ, додајући да му је као разлог, према његовим речима, поменут велики број Чеха који летује на хрватској обали.
Зафрановић је затим изнео и тврдњу да су му пријатељи из јеврејске амбасаде, како је рекао, пренели да би филм о страдању у Гази био прихваћен другачије. Он је то повезао са својим ставом да Европа не жели да се суочи са злочинима приказаним у његовом филму.
Важно је, међутим, нагласити да су ово тврдње самог редитеља. У доступним изворима које смо проверили нема званичних саопштења фестивала у Кану, Берлину или Карловим Варима која би потврдила његову верзију разлога за неприхватање филма.
Филм који је отворио 53. ФЕСТ
Док је међународни фестивалски пут филма, према Зафрановићевим речима, наишао на затворена врата, „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ је 2. октобра отворио 53. ФЕСТ у Сава центру.
Филм је настао према сценарију Арсена Диклића и Лордана Зафрановића, а бави се страдањем деце у Јасеновцу 1942. године. Према званичном програму ФЕСТ-а, реч је о историјској ратној драми у трајању од 249 минута, односно четири сата и девет минута. fest.rs
У филму играју, између осталих, Предраг Мики Манојловић, Аница Добра, Милан Марић, Леон Лучев, Рене Биторајац, Ирфан Менсур и Катарина Радивојевић.
Зафрановић је у разговору за РТС објаснио и зашто није желео да скрати филм. Према његовим речима, целина би тиме била нарушена. Постоји и краћа верзија усредсређена на логор, у трајању од два сата и 55 минута, али њена даља дистрибуција још није решена.
Филм који поново отвара питање Јасеновца
„Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ представља наставак Зафрановићевог вишедеценијског бављења темом рата, злочина и Јасеновца.
Сам редитељ је за РТС рекао да је сусрет са документима и сведочанствима о Јасеновцу снажно утицао на његов каснији рад, а да је овим филмом желео да заокружи дугогодишње бављење питањем зла.
Званични програм ФЕСТ-а наводи да филм кроз перспективе жртава и починилаца истражује „анатомију зла“, приказујући страдање Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста у систему злочина НДХ.
Зафрановић је сада, међутим, покренуо и друго питање — да ли филм о Јасеновцу може да добије исти простор на великим европским фестивалима као филмови који се баве другим историјским и савременим страдањима.
Одговор на то питање за сада не дају фестивалске управе, већ само редитељ кроз своје лично сведочење. Управо зато ће бити важно видети да ли ће се Кан, Берлин или Карлове Вари огласити поводом његових тврдњи.
За српску публику, „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ већ је направио први велики корак: приказан је на отварању ФЕСТ-а и отворио је нову расправу о томе како се о Јасеновцу, Козари и страдању деце говори у савременој европској култури.
О филму, његовој премијери и првом сусрету са публиком већ смо писали у тексту „Дјеца Козаре“ стижу пред публику: премијера филма Лордана Зафрановића 2. октобра у Београду.
Текст, истраживање и обрада: Редакција Plus381.rs
Извори:
- РТС — „За столом са Апостолом: Гост редитељ Лордан Зафрановић“
- РТС — „Лордан Зафрановић: Филмом сам желео да се зло Јасеновца више никад не понови“
- ФЕСТ — „Златни рез ’42 / Дјеца Козаре“
- ФЕСТ — „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ отвара 53. ФЕСТ
- Б92 — „Лордан Зафрановић тврди: Филм одбили фестивали у Кану и Берлину“
